- Gde idete na odmor ovaj put?   - U Vrdnik!
- Mooolim? U Vrdnik! Ooopeet!

Ovako naše goste Đoleta i Mariju ispraća rodbina, po dvadeseti put u protekle tri i po godine, kada krenu da malo predahnu. Pokušavali smo i mi da im skrenemo pažnju da postoje i atraktivnija mesta od ovog ranča, ali ništa.

Ubacivali smo im cvrčke u sobu,  grebali po krovu u sitne sate, podmetali sirova drva za kamin, stavljali šešir u dimnjak, ne vredi.

Neko vreme ih nismo ni pozdravljali, kao zauzeti smo nešto.

Ne vredi ni to.

Pokušali smo i da im produžimo boravak nebi li im dosadilo, ništa, oni i pored toga hoće još da ostanu bar jedan dan.

Kada Đole pravi kotlić, svašta smo mu krijući stavljali u čorbu. Njima baš dobra, pikantna, super.

Par puta smo pokušali da ih odvratimo, kao nema mesta. Ne vredi, dođu i spavaju sa nama.

Zavrtali smo im vodu, isključivali struju. Kada Đoleta zaboli zub, nalijevali smo ga ledenim pivom. Ništa.

Sa Marijom je još teže. Bacali smo petarde u apartman da izađe, držali je na hlebu i vodi, ne vredi.

Slali smo ih na Vrdničku kulu, nadajući se da će se izgubiti, a oni u Fotošopu namontiraju da su se uvukli u same zidine.

Stavljali smo im ambroziju pod jastuk, u vazu, u čaj, ma ne vredi.

Eto, sve smo pokušali i ništa nam nije pošlo za rukom, osim da ih volimo sve više i više i više...i jedva čekamo kada će Đole i Marija OPET u Vrdnik!

Fotomontaža by Đole i Marija :)